Neko je jednom rekao da su žene mnogo avanturističkije od muškaraca. Da li je to tačno ili ne, neka svako proceni kako želi, ali bez obzira na to ono što pouzdano znamo jeste da su reči žena i avantura često nerazdvojive. Žensko srce iz različitih razloga žudi za nečim što je uzbudljivo, napeto, ispunjeno adrenalinom. Ženska priroda je nežna, ali često veoma vickasta.
Šta bi to značilo u bukvalnom smislu. Hajde da to pojednostavimo i podelimo na nekoliko nivoa. Prvi nivo je čista dosada. Dakle višak slobodnog vremena ili monotonija svakodnevnice ume često da bude okidač za to da žena potraži neku avanturu, da joj nešto uzdrma svet. 
Drugi nivo bi bila dobra stara radoznalost. Ona vidi i čuje da je to nešto zanimljivo i tada se iz radoznalosti i znatiželje upušta u tako nešto „zabranjeno“, nešto drugačije. Avantura pred njom je ispunjena tračevima, dobrim i lošim iskustvima i ona je željna da to istraži i oseti.
Treći nivo su razvedene žene. Pokušala je ozbiljno, nije išlo, pa hajde da se zabavim. Novi muškarac jednako je nova avantura. Na njoj je da odluči koliko daleko će da ide u tom pravcu, i nije isključeno da će u budućnosti ponovo poželeti nešto ozbiljno, ali kratkotrajna avantura je poželjna, za početak.
Četvrti nivo se sam nameće jer gde su razvedene, tu su i udate. Žene za avanturu koje su već u braku su veoma precizne žene. One su odmerene, često anonimne, skrivene na neki način. One traže nešto što možda nemaju u braku. Zabranjeno voće = najslađe voće! Niko ih ne može kriviti za to, zar ne?
Peti i poslednji nivo su žene koje vole svoje avanture kao i svoje muškarce – tvrde, napaljene, strastvene! One imaju svoje nagone i ne stide se da ih izraze. One su razuzdane, seksualno aktivne, ne prezaju od eksperimentisanja, učiniće sve da nađu dobrog ljubavnika koji će avanturu učiniti nezaboravnom!
