Iako sam 81-o godište, dakle ne baš u cvetu mladosti, dugo sam odbijala da se udam. Nisam želela to, nisam osećala da je ispravno, ali eto… iako sam u dubini duše znala da to nije ono što želim, nedavno sam ipak „stala na ludi kamen.“ Već posle nekoliko meseci u braku ja sam shvatila koliko sam se zajebala! Ali ko mi kriv kad nisam slušala sebe. Svi su govorili da trebam to učiniti i poklekla sam. Eto ti sad Darice, htela si, izvoli!
U braku je sranje. Tucamo se toliko retko da ću poludeti. I zna on to. O da, govorim mu ja svaki dan, kupujem seksi veš, trljam se pred njim, ali on uvek nađe neki izgovor. Gledaj, da ga varam- nemam srca. Za sada samo svršavam virtuelnim putem sa onima koji me žele. I lepo je, zaista, toliko se napalim da izgubim kontrolu pa i telefon gurnem u pizdu kad svršavam 😀 Možda ga nekada i prevarim… šta ti misliš? Oću li izdržati i zauvek biti verna supruga, ili…?